We’ve updated our Terms of Use to reflect our new entity name and address. You can review the changes here.
We’ve updated our Terms of Use. You can review the changes here.

Ј​а​б​о​л​к​н​и​ц​а

from У​м​р​е т​и​, се р​о​д​и​в ј​а​с by Stoj, Posle!

/

lyrics

се најдов пак в’треви високи
шетајќи низ дрворедот позади мојата куќа
сонцето пече на мојата наросена глава
гола, ладна, тешка за носење
ветрот прави звук минувајќи низ неа
како да е некој шуплив предмет
на неразмислување
без премислување

чув еден глас од тревите високи
пискав како мали иглички да ја боцкаат мојата кожа
ми рече “кај одиш ваков несмасен и гласен?”
а баш помислив дека сум тивок
му реков
“ти го попречив ли сонот, кај и да си
па зар не знаеш дека е 3 саат попладне?”
ми рече
“времето е концепт за големите луѓе
со нивните крути и несмасни идеи”

и продолжив понатаму
го прескокнав џуџето смеејќи се како дете
иако го мразат тоа
во моментот не ми беше баш гајле

тревите постепено стануваа повисоки
набрзо ми стигнаа до моите раменици
почнаа да го голицкаат темето на мојта глава,
да ме плеткаат со нивните лепливи површини
поради некоја причина почнав да трчам
како да бегам од нешто невидливо
нешто што постои само в’мојта периферија
нешто просто и неминливо

се изморив и сакав да јадам
па ми текна да ја побарам големата јаболкница,
кога го видов дрвото беше превисоко
убавите јаболка не беа на дофат
почнав да се враќам назад но се изморив,
па си легнав на тревата
сега таа беше два пати повисока од мене
западнав во длабок сон

и спиев многу долго
до следното попладне
се додека не ме разбуди
некој голем несмасен човек
гласен, со крути и несмасни идеи

credits

license

all rights reserved

tags

If you like Stoj, Posle!, you may also like: